U pravu a i u medijskoj etici postoji nešto što se zove "pretpostavka nevinosti". Značenje ove reči je "svako se smatra nevinim sve dok se pravosnažno ne dokaže drugačije" i ovo u prevodu u medijima se tumači na način da ne smeš objaviti ime okrivljenog jer se kasnije može dokazati da je on u stvari nevin.
U slučaju da se zaista sudski dokaže da je nevin, medij koji je objavio njegovo puno ime i prezime kao okrivljenog, njemu će u najavi platiti basnoslovnu odštetu (može ih tužiti za povredu ugleda, nanošenje štete, duševne boli i slično...)
Ovo se uči i na fakultetu na predmetu medijska etika, i ovo je jako važan predmet za sve buduće novinare koji žele ozbiljno da se bave ovim poslom. Uči se koji su postupci etički a koji nisu.
Situacije u kojima se mogu objaviti tačni podaci je ukoliko je osoba opasna po javnost (masovni ubica koji je pobegao i krenuo dalje), tada mu se objavljuje fotografija, podaci, ovde je svrha upozoriti javnost i sprečiti dalje zločine npr.
