Kada smo djeca rijetko razmišljamo o budućnosti. Ova nevinost nam daje slobodu da uživamo kako malo koji odrasli može. Dan kada počnemo brinuti o budućnosti je dan kada ostavljamo djetinjstvo iza sebe.
– Patrick Rothfuss
Mislim da se odraslost osobe može jako iščitati iz njena ponašanja i načina života. Kada iza sebe ostavimo neke stvari koje smo prerasli i počnemo sami brinuti za sebe, mislim da možemo reći da smo odrasli.
Naravno, nikada se ne treba okovati pojmom odraslost i postupati: Sada sam odrastao, moram se ponašati ovako i ovako.
Odraslost je stanje u kojem je osoba: neovisna o drugima, zna se brinuti za sebe, ima ciljeve koje želi ispuniti, gradi svoj vlastiti obiteljski život, više ju ne zanimaju prolazne i brze stvari, želi se "umiriti" i početi stvarati "odrasle" stvari.
U našem se narodu kaže da smo djeca sve dokle su nam roditelji živi jer su oni ti koji nam često pomažu i, koliko god mi bili stari, uvijek brinu o nama. Što je naravno posve normalno.
Naravno, sama se odraslost jako iščitava iz vaših svakodnevnih reakcija na situacije. Ponekad znate ostati smireniji, reagirati na temelju iskustva, postupati manje dramatično, znati da će se sve riješiti, izbjegavati sukobe...
Tako postupate jer ste već prošli niz situacija u kojima ste spremi reagirati, a i niste više tinejdžeri da dramatizirate ili radite probleme u životu gdje problema nema jer, naravno, imate dovoljno svojih vlastitih.