Evo ja ću napisati nešto što možda svi mislimo: Kad čujem "budi pozitivan ili misli pozitivno" u meni se probudi neki potisnuti bes jer kako neko iz najgoreg stanja može odjednom biti pozitivan? Evo sad ću, samo minut mi treba, ma kako da ne.
Poplava coucheva i nazovi stručnjaka za samopomoć me izrazito nervira.
Ali znate šta možete? Biti zahvalni, podsetiti se šta imate u životu i svega što je dobrog u ovom danu. Iako ovo liči na rečenicu koju bi couchevi rekli, ja nekako sa ovim rezoniram 
Ništa se ne podrazumeva i sve može nestati preko noći.
Nekako verujem da u svakom crnom ima dosta belog, samo ako si sposoban da vidiš.
Neraspoloženje koje osećaš je tvoj neukroćeni um, koji kako se navodi u jednoj knjizi može biti "dobar sluga ali užasan gospodar".
Um kreira negativne misli, on od jedne naizgled bezazlene situacije stvara overthinkovanje koje može da vas dovede do paničnog napada. Zašto? Jer smo mu dozvolili, jer smo dopustili da se razmaše. Verujem u rečenicu "Na stvari možeš da utičeš tek kada se dogode". Stoga, hoće li me sopstvena anksioznost zbog nečega što se još nije desilo dovesti do rešenja? Neće, jer je pitanje da li će se desiti a ja sam ovaj ceo dragoceni dan provela brinući.
Šta ću uraditi sledeći put? Osvestiti sadašnji trenutak, reći sebi "hej ova misao me uznemirava, ne služi mi, beži" i potruditi se da se usresredim na sadašnji trenutak, makar to bilo samo posmatranje lišća koje se njiše na vetru ili goluba koji pije vodu. Biti ovde i sada.
Ovo sve pišem kao podsetnik sebi, nadam se da će pomoći još nekome ko pročita.
