Poštovani,
Radila sam na blagajni kao studentica u jednoj trgovini. Ljudi kupuju tamo šarane. Te ribe su se ubijale u trgovini onog trenutka kada kupac izrazi želju za kupnjom te ribe. Kupci bi kasnije došli kod mene na blagajnu i stavljali svoje stvari koje žele kupiti na traku. Više puta se znalo dogoditi da šarani nisu dobro ubijeni i takvi krvavi u vrećici počnu skakati po blagajni. Naravno da sam svaki puta proživljavala traume jer mi uvijek srce stane od straha. Sva sreća pa nisam ja jedina skakala od straha, već i sami kupci. Uvijek završi takva situacija da se svi smijemo.
No, jedan dan je bila malo drugačija situacija. Kako sam već napomenula ranije, imala sam traume od šarana. Došla je žena do blagajne i stavila svoje stvari na traku. Na te stvari je stavila i vrećicu. Kako se traka pomicala, tako su se i stvari pomicale. U jednom trenutku je nešto od stvari ispod vrećice palo i pogurnulo vrećicu te sam ja naravno odskočila od straha iako nije bio šaran. Kako sam ja odskočila od straha tako sam nekako ponovno sjela na stolicu i našla se u dijagonalnom položaju.
To je izgledalo tako što sam rukama bila na traci, nogama na podu, ostatak tijela je bio u zraku, a stolica na podu. Svi su se zabrinuli za mene, a ja sam se krenula smijati i ustajati. Kada su kupci vidjeli da sam super i da se smijem, jedan od njih je dobacio "Ajde ponovno, niste dobro pali." Svi smo se smijali.
Ima i situacija koje su meni i pratnjama kupaca vrlo smiješne. Postoje uređaji preko kojih plaćaš karticama. Ljudi nekad toliko jako pritisnu karticu na uređaj tako da uređaj padne. Njihove face u takvim trenutcima su neprocjenjive. Takvi uplašeni i zbunjeni se ispričavaju, a mi se ostali smijemo.
Nadam se da je ovo još nekog nasmijalo.
