Mislim da je ovo pitanje otvoreno za diskusiju i svatko ga može protumačiti na neki svoj način. Ja bi na ovo pitanje odgovorila služeći se Maslowljevom teorijom koja nam pokazuje hijerarhiju ljudskih potreba koja se sastoji od fizioloških potreba (disanje, hrana..), sigurnosti (zdravlje, posao...), ljubavlju i pripadanjem (obitelj, prijateljstvo...), poštovanjem (samopoštovanje, poštovanje od strane kolega na poslu...) i na samom vrhu se nalazi samoaktualizacija. Zdrav i prosječan čovjek mora imati zadovoljene ove "potrebe" od najniže (fizičke potrebe) pa sve do najviše (samoaktualizacija).
Velika razlika postoji između bez čega čovjek nebi mogao živjeti i bez čega svoj život nebi mogli zamisliti. Konkretnije, mislim da bi čovjek mogao bez puno stvari koje se danas smatraju normalnima.
Što se tiče moje osobne sreće, mogla bi nabrojati dosta toga, a neke od tih stvari su: financijska sigurnost, osobno zdravlje i zdravlje mojih bližnjih, zadovoljstvo poslom ili u mojem slučaju zadovoljstvo odabranim fakultetom, neke slobodne aktivnosti koje su povezane sa sportom i druženjem, učenjem novih stvari i slično te različite svakodnevne sitnice u kojima uživam. Mislim da je jako bitno osvijestiti da neke stvari koje nam se čine male i normalne zapravo jesu dio naše sreće. Neke od tih stvari u mojem životu su biljke, dekoriranje stana u kojem živim, kuhanje zdrave hrane, kava, pomoći nekome tko se nađe u situacijii da mu je potrebna pomoć i jos puno malih sitnica koje nam se čine obične i male. Zapravo, moja sreća se sastoji od puno malih stvari koje na kraju rezultiraju zadovoljstvom i pozitivom.
I za kraj, naša sreća sigurno ima dijelić sreće u nečijoj sreći.